Упркос поскупљењима пројекти у грађевинарству нису стали
Грађевинари у Србији, иако суочени са потешкоћама услед поремећаја на тржишту грађевинског материјала, нису обуставили грађевинске пројекте, а Привредна комора Србије настоји да заједно са представницима Министарства грађевинарства дође до решења прихватљивог и за државу и за извођаче како би се што ефикасније превазишли проблеми, истакла је Ивана Вулетић, секретар Удружења грађевинске индустрије Привредне коморе Србије. |
| Цене грађевинског материјала повећавају се због украјинске кризе, а први скок услед поскупљења челика на светским берзама у априлу прошле године био је унеколико ублажен захваљујући мерама помоћи државе током пандемије. Нова криза у Украјини изазвала је додатне поремећаје, указала је. |
| Вулетић је рекла да је учешће грађевинарства у расту БДП Србије велико и да је тај сектор кључан за развој земље, јер је грађевина у директној вези са многим привредним гранама па остварује утицај на остале делове индустрије. “Тренутно у српској грађевини послује преко 15.000 фирми, са више од 150.000 запослених”, рекла је секретар ресорног удружења ПКС, констатујући да чињеница да је много наших грађевинаца у иностранству, и страних у Србији, сведочи о томе да смо на светској мапи у овој индустрији, што се тиче извођења радова.На штанду ПКС излаже 11 компанија међу којима је и крушевачка фирма “Конструкције”, која се бави производњом и монтажом челичних конструкција. Милосава Вујовић из “Конструкција” наводи да, поред пројеката за Швајцарску и Црну Гору, управо раде на пројекту у Сурдулици. Према њеним речима, у 2022. години успешно се ради, јер сваки клијент мора да се испоштује. “Мало су тренутно цене веће И отежана је наплата потраживања, али мислим да ће то да се врати у неку нормалу што се тиче гвожђа и панела које увозимо из Грчке, Бугарске и Румуније”, рекла је она. Данијела Антић из породичне фирме “Антић Коста” из Сталаћа која се бави производњом металне галантерије за грађевинарство и послује од 1959. Године, каже да тренутно извозе у 15 земаља. Тржиште су им државе бивше Југославије и неке европске дестинације. “Трудимо се да у овим тешким временима задржимо раст који смо до сада имали – годишње између 20 и 30 одсто. Ова година је мало лошије кренула. Веома је тешко што се тиче металопрерађивачке индустрије пре свега за набавку репроматеријала. Сналазимо се као и остали”, каже представница фирме која запошљава 90 људи.Сајам грађевинарства који је на Београдском сајму данас отворио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, прилика је да компаније покажу шта раде, и шта планирају, односно да размене искуства, а Привредна комора Србије са тим циљем организовала је низ стручних скупова, пословних сусрета и конференција. На два стручна скупа одржана током дана, представљена је примена БИМ технологија и стандарда у процесу пројектовања болница, интегрисано 4Д/5Д планирање и праћење изградње на примеру стамбеног комплекса Ново Брдо у Словенији, употреба БИМ модела на бази интернет технологија, а одржан је и скуп о теми „Потребе за квалификацијама у грађевинском сектору“, на којем су учествовали представници Министарства просвете и научно технолошког развоја, Агенције за квалификације, Удружења геодетских и грађевинских школа Републике Србије. Учесници су размотрили образовање за потребе грађевинског сектора и модернизацију квалификација у грађевинарству у складу са Законом о националном оквиру квалификација у Србији. ФОТО: Нада Митровић |
