Палмер и Чадеж: Регионална сарадња на ЗБ никад важнија
Јачање регионалних економских интеграција и сарадње, што бржа изградња заједничког западнобалканског простора и дубље укључивање региона у јединствени правни и економски систем Европске уније од пресудног су значаја за опоравак регионалних привреда од последица пандемије корона вируса. То је закључено у телефонском разговору Марка Чадежа, председника Привредне коморе Србије и Коморског инвестиционог форума са Метјуом Палмером, замеником помоћника државног секретара САД и америчким специјалним представником за Западни Балкан.
Оснаживању регионалних и европских интеграција и бржем опоравку привреда Западног Балкана значајно би допринело и формирање посебног фонда којим би се подржале активности на јачању сарадње у региону, иницијатива је коју су саговорници размотрили у разговору. „Проблеми са којима се суочавју наше економије током здравствене кризе још више су дали на значају пројекту изградње заједничког регионалног економског простора, заснованог на слободи кретања људи, робе, услуга и капитала, и указали на потребу да се он што пре реализује како бисмо обезбедили што бржи опоравак западнобалканских економија. Истовремено, нове околности додатно су ојачале свест о важности јачег регионалног повезивања у наредном периоду, али и потврдиле спремност западнобалаканских економија да међусобно чвршће сарађују. Један од примера за то је успостављање зелених коридора за бржи и лакши транспорт робе у региону“, изјавио је Чадеж, преносећи акценте из разговора са Палмером.
Како ће економски опоравак Западног Балкана у великој мери зависити од опоравка ЕУ, као главног спољнотрговинског партнера региона са којим остварује више од 70 одсто размене, по речима Чадежа, неопходно је да се што пре зелени коридори Западног Балкана повежу са информационим системом зелених коридора Уније да би се убрзао проток робе из региона ка земљама Европске уније и обезбедило несметано снабдевање сировинама и репроматеријалом из европских земаља.
„Сложили смо се и да је предстојећи загребачки самит о ЗБ прилика за конкретне договоре лидера региона о интензивирању сарадње ради бржег економског опоравка региона и представљање концепта “инклузивног проширења” које су привредне коморе Западног Балкана већ у форми конкретног предлога упутиле Европској комисији“, напомиње Чадеж.
Важно је, истиче, да тај концепт на Самиту буде и званично прихваћен и да његова имплементација почне већ током немачког председавања ЕУ. То би, подсећа, значило да се западнобалканске економије третирају као део јединственог ЕУ тржишта, односно нашим привредама би омогућило интеграцију у ЕУ у одређеним областима чим испуне све тражене ЕУ критеријуме на тим пољима.
Чадеж је Палмера упознао и са програмом подршке привреди који је Србија донела ради отклањања економских последица здравствене кризе, планом за отварање и активирање економије кроз релаксацију мера уведених ради заштите становништа током ванредног стања, али и са одлуком Владе Србије, донетом на иницијативу ПКС, којом је одобрен извоз у регион другима недостајућих производа као што су пшеница и брашно. Саговорника је информисао да су српски и косовски привредници, након укидања приштинских такси, обновили пословне односе, да трговина сада тече неометано, уз признавање докумената усаглашених кроз Бриселски процес.
