Предлог пословне заједнице Западног Балкана ради брже интеграције региона у Европску унију је врло јасан и једноставан – први корак је хитно покретање преговора за стварање Европске економске заједнице Југоисточне Европе, а други убрзање процеса ка пуноправном чланству, истакао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж учествујући на Економском форуму у грчким Делфима на панелу посвећеном Западном Балкану – „Западни Балкан: стабилност или неслагања“. |
„Једноставним споразумом са Европском унијом земље Западног Балкана већ у блиској будућности могле би да постану део јединствеог тржишта ЕУ и да уживају све четири слободе унутар овог простора“, рекао је Чадеж на панелу, на којем су учествовали и Мирослав Лајчак, специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине и Западни Балкан, Габријел Ескобар, заменик помоћника секретара Бироа за европске и евроазијске послове, Фатмир Битићи, заменик премијера за економска питања Северне Македоније и Курт Волкер, амерички дипломата. |
Западни Балкан постао би најпре део Европске уније као Европска економска заједница Југоисточне Европе, а касније и као пуноправни члан. „Такав модел приступања ЕУ имале су Финска, Аустрија, Исланд, а тако данас функционишу Исланд или Норвешка“, рекао је председник ПКС. Како је истакао, најважније питање је како да заједно допринесемо убрзању процеса интеграције, јер још од 2003. слушамо како земље овог региона имају европску перспективу. Пословна заједница читавог региона има јединствен став да треба редефинисати процес приступања у договору са европским партнерима. Председник ПКС оценио је да сарадња у оквиру Отвореног Балкана веома добро функционише и изразио наду да ће још земаља приступити овој иницијативи јер она долази од самих земаља из региона. “Раније није било интензивне комуникације између министарстваа Македоније и Србије а сада се министри чују на недељном нивоу и решавају проблеме како да се убрза пролаз камиона преко граница, признавање међусобних докумената и сертификата. То је са једне стране добар резултат, али са друге, важно је да нађемо начин да комуницирамо са Европском унијом као регион и да имамо јасну перспективу“, поручио је Чадеж.„Не видим зашто нам се политички процеси не би развијали истом брзином као и економска сарадња у региону, где велике компаније које послују истовремено и у Албанији, и у Србији и у Македонији, раде по истим принципима и механизмима. То нам је у заједничком интересу“, указао је. Мирослав Лајчак перспективу Западног Балкана види у Европској унији и жели да се ЗБ развија као снажан регион који има капацитет да решава изазове, уз подршку међународне заједнице.Габријел Ескобар истакао је да су земље Западног Балкана историјски, културолошки и економски део Европе и да је уверен у европску будућност ЗБ. Овогодишњи Делфи економски форум посвећен је темама као што су безбедност у свету, глобална економска кретања, климатске промене, будућност Европске уније, технолошке и друштвене промене, опоравак грчке економије… Овај Форум је непрофитна организација која сарађује са цивилним друштвом, привредом и стручњацима из света бизниса, науке и политике са циЉем решавања актуелних изазова у свету. Активности форума усмерене су на развој националних и регионалних активности ради промоције одрживог развоја економија Грчке, Европе, Медитерана и Југоисточне Европе. |