FEST 24: Film o ženi sa defektom u karakteru ostavio publikubez daha

Ove godine na FEST-ovom programu je više od sto filmova, u osam
programskim celina, koji se emituju u MTS dvorani (Domu sindikata), Dvorani
kulturnog centra, Jugoslovenskoj kinoteci, Domu omladine Beograd, Cineplexx
Ušću i Cineplexx Galeriji.
Mnogo je dobrih filmova, ali se je publiku bez daha ostavilo nekoliko novih
kinematografskih ostvarenja koji će ostati kultna, a to su: „Ja kapetan“, „Udar
sreće“, „Sidonija u Japanu“, „Stela, jedan život“ i „Margaritina teorema“.
Jevrejska “grabljivica” u lovu na svoje sunarodnike

Stela Goldšlag je mlada, lepa nemačka pevačica svinga, Jevrejka koja je
potkazala na stotine berlinskih Jevreja, od kojih je većina ubijena u
logorima. Da li je bila zlikovac ili i žrtva? I kako bismo se poneli mi danas,
kada bi našim porodicama i nama samima pretila opasnost da završimo u
gasnim komorama u Aušvicu?
Sva ova pitanja, u vreme rastućeg neonacizma u svetu, postavlja nemački
reditelj Kilian Ridhof filmom “Stela, jedan život”, koji je izazvao veliku
pažnju na FEST-u. Film je rađen po istinitom događaju, a ekipa okupljena
oko projekta godinama je istraživala život prave Stele Goldšlag, najvećim
delom iz ruskih arhiva. Naime, posle Drugog svetskog rata Stela je osuđena i
provela je u sovjetskom zatvoru u Istočnoj Nemačkoj punu deceniju.
O njoj su do sada napisana dva romana. Međutim lepa plavuša se našla u žiži
svetske javnosti tek posle najnovijeg filma Ridhofa, u kom glavnu ulogu
tumači Nemica Paula Bir.

Stela (1922-1994) potiče iz sekularne, umetničke berlinske porodice. Otac
Gerhard bio je kompozitor i dirigent za filmsku kompaniju “Gaumont”.
Majka Toni bila je poznatna koncertna pevačica. I sama Stela pevala je džez i
sving. Kada su nacisti, 1933. godine, preuzeli vlast, ni ona, kao ni ostali
Jevreji, nije mogla da pohađa javnu školu, pa je prešla u privatnu. Otac ubrzo
ostaje bez posla. Neposredno posle Kristalne noći, porodica Goldšlag
pokušala je da napusti Nemačku, ali bezuspešno. Nisu mogli da dobiju
potrebna dokumenta za ulazak u SAD, jer je Amerika, kao i mnoge druge
države, uvela kvote za imigrante, što je na stotine hiljada ljudi koštalo života.
Početak rata Stela dočekuje udata za druga iz škole i orkestra, takođe Jevreja,
Manfreda Kiblera. Ubrzo su svi pohapšeni i prinudno angažovani na radu u
fabrici oružja. U februaru 1943, dakle pre tačno 81 godinu, počinje poslednji

“lov” na preostale Jevreje u Berlinu. Procenjuje se da ih je u tom trenutku
bilo još oko 78.000 i za njih je oformljeno šest kolektivnih centara. Stelina
porodica uspela je da izbegne hapšenje u fabrici, ali su nakon toga prinuđeni
da žive u ilegali. Tokom nedelju dana, koliko je trajala “Fabrička akcija”,
uhapšeno je između 8.000 i 11.000 Jevreja, među kojima i Manfred.
Sproveden je u logor Aušvic-Birkenau i ubijen 3. maja iste godine.
Neki Jevreji su preživeli skrivajući se, a drugi tako što su učestvovali u
njihovom hvatanju. Tako su, bar za neko vreme, uspevali da spasu sebe i
porodice, ali i da zarade. Dobijali su 200 do 300 rajhsmaraka za svakog
uhvaćenog Jevreja. Zvali su ih “grabljivci”. Jedna od “grabljivica” prepoznala
je Stelu na ulici i ocinkarila nju i njenog tadašnjeg partnera Rolfa Isaksona,
koji kasnije uz Stelu postao član specijalnog “Servisa za potragu za
Jevrejima”.
Kada su Sovjeti zauzeli Berlin, Stela je uhapšena. Posle odslužene
desetogodišnje kazne, psihijatar je konstatovao da boluje od šizofrene
psihopatije, a kasnije će joj biti dijagnostifikovana i ozbiljna depresija.
Iza sebe je imala pet brakova i ćerku koja je se odrekla i pobegla u Izrael.
Stela je prešla u hrišćanstvo i postala okoreli antisemita, uverena da je
stradala kao žrtva “jevrejske zavere”. Posle neuspelog pokušaja samoubistva
1984, Stela se ubila skokom sa svog balkona 1994. godine.
Tragični migranti

Film „Ja, kapetan“ reditelja Matea Garonea je dobitnik nagrade Srebrni lav za
najbolju režiju na filmskom festivalu u Veneciji, kao i trenutni kandidat za
nagradu Oskar u kategoriji za najbolji inostrani film.
Dva mlada čoveka, Sejdu i Musa napuštaju Dakar kako bi dospeli do Evrope.
Savremena Odiseja vodi publiku kroz opasnosti pustinje, strahote libijskih
zatvora i opasnosti mora. Zvezda filma Sejdu Sar, osvojio je nagradu za
najboljeg mladog glumca u Veneciji.
Goronea je rekao da je ideja za film proizašla iz želje da pokaže drugačiju
perspektivu o događajima i pitanjima koja su nam svima dobro poznata. Svi u
zapadnom svetu viđaju migrante na brodovima kako prelaze Sredozemno more,
na čamcima za spasavanje ili kako se prebrojavaju žrtve, ali ne znamo kroz šta
su oni prošli dok nisu stigli u Evropu. Reditelj je, dakle, usvojio pogled
protagoniste i da dočara kako izgleda njegovo putovanje.
Hit Vudija Alena.

Radnja filma „Udar sreće“ Vudija Alena, smeštena je u Parizu. Kao mešavinu
žanrova romantični triler s elementima komedije vrti se oko pojma sreće i važne
uloge koju ona ima u ljudskim životima. „Udar sreće“ je moderna priča o
romansi, strasti i nasilju. Fani i Žan na prvi pogled čine se idealnim bračnim
parom, oboje su profesionalno ostvareni, žive u predivnom stanu u elitnom
kvartu Pariza, a uz to su, kako se čini, još uvek zaljubljeni kao i na početku
svoje veze. Međutim, nakon što se Fani igrom slučaja sretne s Alanom, svojim
školskim drugom. On je oduševljava i počinju češće da se viđaju i da se sve više
zbližavaju. Njen muž je unajmio privatnog detektiva da je prati. Kada je otkrio,
nije žalio da plati da Žana likvidiraju i bace u more. Jedan od dvojice koji su
likvidirali nesrećnog Žana zvao se Miloš, što je publiku u bioskopskoj Sali
veoma nasmejalo. Ipak, da nije baš sve kako treba, primetila je Fanina majka.
Ona je odlučila da sazna šta se zapravo dogodilo, a zet je organizovao odlazak u
lov kako bi taštu likvidirao.
U zemlji duhova
Sidonija Perseval, etablirana francuska književnica, oplakuje svog preminulog
supruga. Pozvana je u Japan na ponovno objavljivanje njene prve knjige, a
dočekuje je lokalni urednik koji je vodi u Kjoto, grad svetinja i hramova. Dok
putuju kroz Japan u proleće, dok sve sveta, ona mu se polako otvara. Ali
Sidoniju prati duh njenog muža. Stoga će konačno morati da napusti prošlost da
bi ponovo dozvolila sebi da voli. U tome joj je pomogla japanska filozofija i
duh pokojnog supruga.
Matematika i kocka
Budućnost Margarite, briljantnog studenta matematike na prestižnoj Ecole
Normale Supérieure školi, izgleda kompletno isplanirana. Kao jedina u
generaciji, ona završava tezu koju mora da izloži drugim naučnicima. Na dan D,
greška uzdrma njenu sigurnost i svi njeni temelji bivaju urušeni. Margarita
odlučuje da napusti sve i počne iznova. Okreće se drugačijem načinu života.
Zahvaljujući svom znanju postaje nepobedila u nedozvoljenim društvenim
igrama. Novac joj je potreban samo da preživi i plati podstanarsku sobu, u kojoj
se ponovo vraća matematici, samo kako bi otkrila gde je pogrešila.

foto: CEBEF FEST