Predstavljamo vam izdvojen članak master rada Brend u zdravstvenom menadžmentu kroz strategiju marketing miksa autorke Jovanke Kljajić, diplomiranog menadžera zdravstva i trenutno zaposlene na klinici za psihijatrijske bolesti ,,dr Laza Lazarević”.
Rad je obuhvatio teorijski i istraživački deo, a u nastavku možete pročitati o čemu je reč.
Jovanka Kljajić
Uslužne delatnosti se sve više razvijaju, doprinoseći razvoju drugih sektora, utičući na zaposlenost i bruto domaći proizvod, ali i unapređujući kvalitet života ljudi. Struktura uslužnog sektora u Republici Srbiji zaslužuje pažnju, jer u domaćem sektoru usluga visoko učešće zauzimaju takozvane neproduktivne usluge (državni organi, zdravstvene, obrazovne i socijalne institucije). Mnogi uspešni brendovi u oblasti usluga kreirali su specifičan uslužni ambijent i na taj način, kroz fizički opipljive dimenzije usluživanja, uticale na stvaranje vrednosti za potrošača i prevazilaženje problema neopipljivosti usluge i teškoće određivanja njenog kvaliteta.
Menadžerski proces za nacionalni zdravstveni razvoj – MPNDH, predložen od Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization – WHO), 1981. godine, gotovo u isto vreme kad i strategija “Zdravlje za sve do 2000. godine”, uneo je više “reda” u proces nacionalnog zdravstvenog razvoja menadžmenta. Od značaja su i informacije o ponašanju konkurenata koji nude istovrsne ili slične usluge, kao i kakva je zakonska regulativa i kakva su zakonska ograničenja u vezi sa pojedinim karakteristikama usluge. Formiranje cena je jedno od najosetljivijih pitanja u strategiji tržišnog komuniciranja zdravstvene ustanove sa pacijentima. Od njihove visine zavisi i rentabilnost rada. Naime odnos lekara i osoblja, poverenje, stručnost,diskrecija su elementi odluke. Savremeni koncept organizovanja mesta pružanja zdravstvene zaštite u kliničko-bolničkom centru predstavlja preteču tržišne orijentacije zdravstva, u kome pacijent dobija ulogu kontrolora pružene zdravstvene usluge.
Na ovom stepenu razvoja proizvodnih snaga, takav prilaz omogućuje kompletnu uslugu, od dijagnostike, do prevencije i izlečenja. Dakle, sve na jednom mestu i za kratko vreme. Danas, veliki broj zemalja koristi prednosti savremenog kućnog lečenja. Bolesnik se aktivno prati, u kućnom je ambijentu, stvaraju se prostori za širu primenu medicinske nauke, tako da zdravstvo kao delatnost dobija elemente javnosti, u najširem smislu reči. Jedino se nameće pitanje sa kojom vrstom tržišnih komunikacija se može dozvoliti zakonski kriterijm da pacijent bude informisan, a da ne dođe do narušavanja zakonskog imperativa (informativna propaganda,publicitet,odnosi sa javnošću itd.). Sve navedene aktivnosti značajno koštaju. U planiranju Fonda za realizaciju tih projekata mora se biti racionalan, ali ne po svaku cenu.