Љубљанско “Дело”: Србија земља пуна градилишта

“Балканска држава која је пуна градилишта”.  Овим насловом словеначко ”Дело” у најкраћем описује данашњу Србију, подсећајући на велике инвестиције којe се усред короне реализују у оквиру 14 милијарди евра вредног државног програма “Србија 2025” и истичући отвореност српске економије и напредак на пољу дигитализације.


 
У овонедељној опширној анализи досадашње и могућности за будућу економску сарадњу, утицајни љубљански дневник кроз разговор са Марком Чадежом, председником српске привредне коморе, закључује да ће Србија “и даље бити атрактивна за капитал из Словеније, а да Словенија из те земље може да очекује  још већа улагања”. У тексту се наглашава да две коморе заједно траже начине да се компаније из Словеније и Србије удружене појаве на трећим тржиштима и да  у условима  када се сајмови не одржавају, када нема могућности пословних састанака, искористе дигиталне алате како би одржале контакте привредника и искористиле буђење економија из “корона мртвила”. 
“У време короне, сви смо гурнути пет година унапред, практично смо преко ноћи урадили оно што смо раније сматрали да ће још дуго бити немогуће. Сећате се расправа пре короне о дигиталном здрављу? Даљинска медицинска дијагностика, претходно ометана низом, чак и правних изазова, одједном је постала наша стварност“, рекао је Чадеж, наводећи да је у Србији 30 одсто компанија током здравствене кризе дигитализовало продају робе и услуга.“Дело”, представљајући Чадежа и као председника заједничке привредне коморе Западног Балкана, указује на ефекте регионалне сарадње. Истиче да је “Мали Шенген још жив”, да се низ различитих регионалних иницијатива, које уживају начелну политичку подршку земаља у региону, постепено спроводе и надограђују. Да су дизајниране тако да поједноставе пословање између балканских земаља”, омогућавањем “лакшег преласка граница за путнике и превоз робе, међусобним признавањем ветеринарских сертификата и усклађивањем радног времена фитосанитарних инспекција на граничним прелазима”.„То нису велики кораци, али су веома важни за поједностављење пословања и живота људи у региону. Успели смо да пролаз робе унутар региона буде знатно поједностављен, негде је то чак лакше него између земаља шенгенског простора“, рекао је  Чадеж у разговору и оценио да је то помогло ублажавању проблема затворених граница због корона вируса.Ова криза нам је, по речима Чадежа, још једном показала колико је важна регионална сарадња за наше мале економије.„Сада је то важније него икад и драго ми је да словеначки привредници отворено подржавају мини шенгенску иницијативу која ће обезбедити слободно кретање људи, роба, услуга и капитала“, рекао је Чадеж у разговору за “Дело”.Уз процену, да ове  године због здравствене кризе, заједнички циљ, да се међусобна укупна трговинска размена робе и услуга Србије и Словеније са прошлогодишњих 1,7 милијарди евра, повећа на две милијарде, неће бити постигнут, љубљански дневник указује на велике могућности привредне сарадње, посебно повећања међусобних инвестиција и констатује да је “Србија отворена за улагања и то очекује и од других”.“Дело” преноси Чадежову оцену да је велика отвореност економије према страном капиталу допринела технолошком напретку српских компанија и да оне то сада преносе и на компаније у које инвестирају ван Србије.“Тако је и Миодраг  Костић своју банку у Србији градио, између осталог на искуству  и најбољој пракси страних банака које послују код нас, преузимајући и њихово знање и технологију које сада преноси на пословање  словеначких банака у власништву МК групе –  Горењске банке  и од  недавно и „Хета Асет Резолушн“ објаснио је Чадеж.Словенци тим инвестицијама, по његовим речима, не губе ништа, јер и у туризму и у банкарству, компанијама су за успешно пословање потребни домаћи кадрови.“Дело” подацима из разговора, илуструје да све више српских компанија – прошле године 4.400 –  тргује  са словеначким партнерима, да је у Словенији регистровано око 2.000 фирми са српским капиталом, да се повећава и број мањих компанија из Србије које своју прилику траже на словеначком тржишту, где је српска роба све присутнија и да је “Меркатор” за то посебно важан канал.„Укупна вредност српских инвестиција у Словенији достигла је пола милијарде евра, од чега четвртину чине инвестиције МК Групе Миодрага Костића у туризам и банкарство“, пише “Дело”.Као примере скоријих успешних српских инвестиција (уз улагања МК групе “Комтрејда” и Нектара”) Чадеж је навео  “Агромаркетово” преузимање љубљанске “Семенарне”, улагање нишког “Пут Инжењеринга” у производњу монтажних бетонских конструкција и компаније “Спорт Вижн” која је купила “Томас Спорт”. Такође “Арена Спорт”, у већинском власништву Телекома Србија, у Словенији је покренула три телевизијска програма у сарадњи са Телекомом Словенија, а српски стартап  “Строубери“ преговара о сарадњи са неколико словеначких фирми. Као важно за привреднике и инвеститоре нагласио је да се Air Serbia прва вратила у Љубљану, након обуставе летова.“Досадашње искуство српских компанија на словеначким тржишту је позитивно, тако да Чадеж предвиђа још више улагања из своје земље у домовину свог деде”, констатује „Дело“. Осим у традиционалним  секторима сарадње, нове српске инвестиције у Словенији, Чадеж очекује, и у грађевинарству и ИКТ сектору.Из угла Србије, дигитализација и зелена економија, наводе се у тексту, као области будуће сарадње у којима Словенија има велико искуство, а по Чадежовој оцени Србија је посебно привлачна за словеначки капитал на пољу високих технологија, због врхунски оспособљених кадрова и најнижег пореза на добит од иновативних делатности који се комбинацијом са другим подстицајима може свести на нулу. Осим тога, Србија, подсетио је, привлачи словеначке инвеститоре и извознике због споразума о слободној трговини који им омогућавају бесцарински приступ тржиштима са укупно 1,4 милијарде становника.Како се, између осталог подсећа у тексту, у Србији је регистровано око 1.200 фирми са већинским словеначким капиталом, укупне инвестиције из ове земље,  са улагањем НЛБ  у куповину Комерцијалне банке достићи ће 1,6 милијарди евра, словеначке инвеститори запошљавају 25.000 људи, на листи су највећих извозника и “успешно промовишу  Србију као повољно пријатељско окружење”. 

фото:ПКС
(Visited 19 times, 1 visits today)

You might be interested in