ММСП сектор наставља развој три месеца након краја кризе

Највећи изазови са којима се боре мала и средња привредна друштва у Србији у условима пословања измењеним услед пандемије вируса, јесу како покрити основне трошкове пословања и решити одлагање и отказивање поруџбина, показују резултати анкете „Заједно кроз кризу“ коју су од 26. до 31. марта спровели Привредна комора Србије и USAID-ов Пројекат сарадње за економски развој. 

Осим изазова покривања трошкова, компаније у приватном сектору, према анкети која је обухватила 806 микро, малих и средњих предузећа у Србији, боре се да заштите осетљиву ликвидност, свака друга анкетирана фирма сматра да има преполовљени приход, а свака трећа да може да се прилагоди пословању преко интернета. Према налазима анкете, најугроженије делатности су туризам и угоститељство. 

ММСП сектор очекује повратак на уобичајени ниво пословања три месеца након завршетка кризе, а највећи оптимисти су у секторима информисања, комуникација, грађевинарства и пољопривреде, јер верују да се, у просеку, могу опоравити брже од других. Већини компанија помогло би ослобађање од плаћања пореза и доприноса, показало је истраживање.

Оцењујући интензитет негативних ефеката, привредници кажу да је најјачи удар на пословање изазвало одлагање или отказивање поруџбина (3.9, на скали од 1 до 5), немогућност покрића основних трошкова пословања (3.7), ограничења радног времена (3.7) као и немогућност наплате потраживања (3.7).

Свака друга фирма, у просеку, верује да су јој пословни приходи барем преполовљени у односу на исти месец прошле године, док готово трећина анкетираних, углавном у сектору микро предузећа и предузетника очекује губитак већи од 80 одсто у поређењу са мартом 2019.

Према секторима делатности, највеће губитке очекују туризам и угоститељство (45.5 одсто), остале услуге (39.2 одсто), као и стручне, научне, иновационе, техничке и административне делатности (31 одсто).

Апсолутна већина испитаника, 97 процената очекује тешкоће у наплати потраживања, а свега три процента  свих испитаних фирми, углавном малих компанија из ИТ сектора, као и малих и средњих из сектора индустрије, уопште не очекује промене. 

Анкета показује да је веома мало привредника у првом таласу отпустило запослене. У највећој мери смањили су број радних сати и организовали рад од куће, а трећина испитаних интензивирала је преговоре са повериоцима око отплате дугова.

Када је у питању могућност пословања преко интернета, свака трећа фирма сматра да се може, делимично (26 одсто) или потпуно (5 одсто), прилагодити пословању путем интернета. Према структури, предузетницима и микро предузећима је лакше да пословање изместе у онлајн простор него средњим компанијама.

Најугроженије делатности су туризам и угоститељство, где је продаја смањена за 57 одсто, а профитабилност за 63 процента.

Мере Владе Србије које се односе на пореске олакшице уједно су одговор на један од кључних налаза анкете о утицају и значају пореских олакшица за бржи опоравак компанија. За мере финансијске подршке привреди (инвестициони кредити и кредити за ликвидност), посебно су заинтересовани ИТ сектор, грађевинарство и трговина. ИТ сектор најпожељнијом подршком сматра обуке и кредите за дигитализацију пословања.

Више од 40 одсто фирми процењује да ће им бити потребна до три месеца да се врате на уобичајени ниво пословања, док је за трећину испитаника тај рок дужи и траје шест месеци. По делатностима, највећи оптимисти су у секторима информисања, комуникација, грађевинарства и пољопривреде, јер они верују да се у просеку, могу опоравити брже од других.

Анкета је обухватила 806 микро, малих и средњих предузећа у Србији, која су, према последњим финансијским извештајима, имала више од 45.000 запослених и остварила пословни приход од више од 650 милијарди динара. Нова анкета, са циљем препознавања потреба привреде у измењеним условима пословања, биће реализована 21.априла и у њој ће предузетници моћи да изнесу изазове са којима су се у међувремену сусрели.