Руже најбоље цветају у Србији и на југу Францускe

Србија је прошле године извезла ружа у вредности 2,5 милиона евра, а према оценама европских стручњака, наша земља и југ Француске најбоља су поднебља за гајење ове врсте цвећа. Да би се српски произвођачи цвећа и украсног биља боље позиционирали на светском тржишту и повећали извозни учинак, неопходни су додатни подстицаји, већи засади и најсавременије технологије производње, истиче Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије (ПКС).
 
„Најзначајнији региони за производњу цвeћа и украсног биља су север Војводинe, околина  Шапца, Љига, Трстеника, Крушевца, Сремчице и Велике Дренове“, каже Богуновић. Објашњава да су Србија и југ Француске најбоља поднебља у Европи за гајење ружа, јер имају скоро идентичну микроклиму, велики број сунчаних дана и квалитетно земљиште.     
Богуновић је подсетио да је ресорно министарство пољопривреде на предлог чланица Групације произвођача цвећа и украсног биља ПКС, усвојило неколико иницијатива које се односе на субвенционисање производње ружа и регулисање статуса произвођача цвећа. То ће, по његовим речима, допринети бржем развоју ове гране привреде и већој спољнотрговинској размени.
Укупна вредност спољнотрговинске размене Србије са светом цвећа и другог украсног биља у 2020. години достигла је 19,4 милиона евра. Србија је у свет извезла 4,2 милиона евра или 2,7 тонa, а увезли смо цвећа и украсног биља за нешто више од 15 милиона евра или 6,7 тонa .
Србија је највише цвећа извозила у  Европску унију, 51 одсто укупног извоза, затим у Русију, Белорусију и Казахстан. Петина извоза пласирана је на тржишта ЦЕФТА региона.
Највише цвећа увозимо из ЕУ и то из Холандије, Италије и Словеније, али нам стиже и са афричког континента из Етиопије и Кеније, одакле увозимо  углавном свеже руже за букете. Највише се увозе саднице орхидеја, зумбула, нарциса и лала и сечено цвеће попут хризантема, љиљана и ружа из Холандије.

Related Post