ММФ и ПКС: Увоз и цене енергената, извоз и инфлација највећи изазови за привреду Србије

Делегација мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) коју у посети Србији предводи Јан Кејс Мартејн разговарала је са представницима Привредне коморе Србије (ПКС) о макроекономској и финансијској стабилности, инвестиционом амбијенту и изазовима који су пред српском економијом због украјинске кризе и глобалних поремећаја на тржиштима.Како је истакнуто на састанку, проблеми са којима се суочава економија ЕУ највише брину и привреду Србије, а то су увоз и раст цене енергената и других сировина, извозни послови, ланци добављача и инфлација.  
„Србија дели судбину целе Европе и европских компанија и веома је важно да се тачно сагледају које области привреде су најугроженије, где држава може да помогне да се криза на лакши начин преброди и шта може да буде алармантно“, рекао је Михаило Весовић, директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију ПКС, након разговора са представницима ММФ-а. На састанку у ПКС разговарало се о томе како се српска привреда носи са тренутном кризом, какве се последице и утицаји очекују на досадашњи убрзани економски развој и раст БДП Србије. 
Мисија ММФ је први пут званично са представницима ПКС што је веома важна порука да желе да чују и уважавају ставове наше привреде у овом веома специфичном тренутку, истакао је Весовић.
Милун Тривунац, саветник председника ПКС оценио је да је са извозне стране наш сектор пољопривреде највише погођен, јер аграр учествује око трећине у укупном српском извозу на руско тржиште. Такође, криза у набавци производа хемијске и нафтне индустрије може имати велики утицај на сектор пољопривреде посебно на мала и средња предузећа. Поскупљење горива, једног од примарних инпута у пољопривреди ће имати далекосежне последице и утицај на произвођачку цену пољопривредних производа, рекао је Тривунац и додао да се у дијалогу са Владом Србије и надлежним иституцијама траже алтернативе и одржива решења.  Мисија ММФ-а у посети је Београду поводом друге ревизије аранжмана са Србијом који је започет у јуну прошле године са циљем подршке даљем спровођењу структурних реформи, макроекономској и финансијској стабилности. Овај саветодавни аранжман са ММФ-ом Инструмент за координацију политика (The Policy Coordination Instrument – PCI) трајаће до краја 2023. године и не подразумева финансијску подршку.