Еколошка такса за нове инвестиције

Представници репрезентативних компанија у области гумарске и хемијске индустрије, пиротског „Тигра“, крушевачког „Трајала“ (Trayal), „Купертајерса“ (Cooper Тyres and rubber“), „Еликсира“ Прахово, „Eliksira Energy“, „Балкан прогреса“, „Купер стандарда“ (Cooper Standard) и „Гума центра“ сагласили су се о неопходности промене посебних токова отпада у Србији, како би постао транспарентан, ефикасан и инвестициони. 
На стручном скупу о одговорности произвођача према животној средини када је у питању третман отпада у организацији Удружења за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала и Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије, и у сарадњи са компанијом „Трајал“ на Јастрепцу, представници компанија указали су на недостатке постојећег законског решења које се примењује већ 10 година, посебно када је у питању висина еколошке накнаде коју плаћа произвођач. Упозорено је да еколошка такса у овом тренутку ствара велики трошак, јер у цени појединих производа учествује и до 6 процената,  као и да се део новца од таксе не враћа у рециклажну индустрију већ завршава у сивој зони. Нови систем треба да буде једнако обавезујућ за све учеснике на тржишту Србије, а новац прикупљен од еколошке таксе требало би да буде коришћен за нове инвестиције и модернизацију технологија.  
Ефикаснији, инвестициони систем управљања отпадом, омогућио би да у продуженом веку производа, само од отпадне гуме, на пример, настане стотину нових производа. На тај начин, у индустријској симбиози, отпад великих индустрија постаје сировина за мале бизнисе у гумарској индустрији, каже Синиша Митровић, руководилац Центра за циркуларну економију ПКС. Гумарска индустрија Србије, која има веома висок развојни потенцијал и окупља  водеће извознике, новим кинеским и и јапанским инвестицијама компаније „Шандонг Линглонг“ (Shandong Linglong Tire) и „Тојо тајерс“ (Toyo Tires), али и ширењем производње домаћих произвођача, премашиће један одсто учешћа у укупној светској производњи пнеуматика у свету.Компаније су спремне да инвестицијама подрже реализацију решења заснованих на принципима циркуларне економије како би се гума као сировина вратила у производњу, истакао је Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску, гумарску индустрију и индустрију неметала ПКС.Отворено је и питање продужене одговорности произвођача за производ који употребе постаје отпад, такозване шеме колективних оператера. Колективни оператер, а према једном од модела то је компанија у власништву индустрије, бавио би се организацијом система сакупљања гума и повезивањем учесника на тржишту, решио проблем контроле третиране гуме, отпада који рециклери не желе да преузму јер не виде свој интерес, смањио трошкове произвођачима и омогућио већу новостворену вредност, рекао је директор „Гумацентра“ Александар Пикула. У Србији се годишње генерише око 1000 тона отпада само од батерија, а не постоји сакупљање те врсте отпада. Озбиљан проблем представља третман опасног отпада, и стога је у новој деценији, 2020-2030, неопходно направити стратешке промене у увођењу модела продужене одговорности произвођача  и нове одговорности за штету учињену према животној средини.Став ресорног министарства је да су неопходне инвестиције, али и добра решења за што квалитетнији редизајн постојећих законских решења, пре свега, Закона о амбалажи и амбалажном отпаду и Закона о управљању отпадом из 2016. године, у складу са европским прописима. Циљ је решавање изазова третмана индустријског отпада и веће коришћење нуспроизвода за нову производњу.
Учесницима скупа “Увођење модела продужене одговорности произвођача  и колективног оператера у гумарској индустрији“ међународни експерт путем видео линка представио је и решења третмана отпадних гума “Мишелина“  у Мађарској, а било је речи и о чешком, словачком и словеначком моделу
(Visited 12 times, 1 visits today)

You might be interested in