ПКС:Годину дана за опоравак привреде од кризе
| За опоравак привреде погођене пандемијом Ковид-19, потребно је у просеку годину дана, показују резултати трећег циклуса истраживања „Заједно кроз кризу“ које су спровели Привредна комора Србије и USAID-ов Пројекат сарадње за економски развој. Криза је највише погодила микро предузећа, док је ликвидност и даље један од кључних проблема са којима се фирме суочавају. Дигитална решења су битан део стратегије опоравка, а компаније све више препознају њихово коришћење као један од кључних услова за опоравак и даље пословање. |
| У истраживању спроведеном од 8. до 15. јуна, време опоравка већина испитаника процењује на годину дана, скоро свака трећа фирма верује да ће јој бити довољно од три до шест месеци, док најпогођеније секторе – туризам, саобраћај и креативну индустрију очекује опоравак дужи од године. |
| Код привредника су најприсутнији страхови од нове-продужене кризе, чак 73 одсто фирми прибојава се другог таласа пандемије и поновног привременог затварања, а на другом месту је пад тражње за производима и услугама. Око 40 одсто фирми очекује ограничења повезана са падом ликвидности пословања, падом доступних извора финансирања, промене у извозним и увозним политикама. Скоро трећина очекује баријере у вези са ограничењем окупљања и нових захтева у погледу стандарда квалитета производа и услуга.Више од 90 одсто фирми очекује пад прихода у овој години, највећи губици биће у туризму, креативној индустрији и саобраћају, а прате их и индустрија различитих производних делатности и ИТ сектор. Четвртина учесника анкете процењује да су им приходи у јуну 2020. у односу на исти месец прошле године барем преполовљени, а свака друга фирма остварила је губитак до 30 одсто. Петина анкетираних микро предузећа, процењују да су им приходи у јуну ове године за најмање 70 одсто нижи у односу на прошлу годину, док је трећина фирми те величине приходовала за 30 до 50 одсто мање овога јуна.Неке фирме су спремније дочекале кризу, ослоњене на дигиталне моделе пословања, 30 одсто је унапредило постојеће канале онлајн продаје, док већина осталих сматра да су дигитална решења веома важна за даљи опоравак. Око 13 одсто фирми је отворило онлајн продавницу или планира то да уради, а 30 одсто планира да дигитализује пословне процесе, прилагоди се новонасталој ситуацији и користи дигитални маркетинг као део стратегије опоравка. Налази показују да фирме укључене у међународне ланце снабдевања чешће планирају промене производног алгоритма или увођење нових производа.Скоро 60 одсто предузећа организовало је рад дела запослених од куће, а свака друга фирма је смањила број радних сати. Чак 20 одсто учесника анкете повећало је број запослених, а мање од пет одсто је отпуштало запослене током кризе. Трећина фирми из ИТ сектора, производње хране и пића и пољопривреде повећала је број радника у претходном периоду.Борба за ликвидност је кључна, очекују се тешкоће у измирењу обавеза, посебно микро и мале компаније. Свака друга фирма очекује проблеме са измирењем обавеза у наредних 30 до 90 дана. По питању ликвидности апсолутна већина компанија планира да се посвети бољем управљању новчаним токовима 72 одсто, значајан број фирми планира да уведе процену ризика клијената, а у плану су и подстицање тражње кроз одложено плаћање, као и преговарање са повериоцима о каснијој отплати дуга, коришћење авансних плаћања, и узимање кредита за ликвидност преко Фонда за развој. Нешто мање од трећине фирми планира позајмицу од стране оснивача или узимање кредита од комерцијалних банака, или пак коришћење кредита за ликвидност од комерцијалних банака уз националну гарантну шему. Половина испитаника, 52 одсто планира да развије план опоравка. За финансијско саветовање и стручну припрему за комуникацију са банкама, одлучује се чак 43 одсто фирми.Истраживање “Заједно кроз кризу” спровели су Привредна комора Србије и USAID-ов Пројекат сарадње за економски развој у три таласа од почетка ванредног стања изазваног пандемијом коронавируса. У последњем, трећем циклусу учествовало је 396 фирми из Србије, које према званичним подацима заједно имају више од 20.000 запослених и остварују 199 милијарди динара пословних прихода. |
