Велики потенцијал Србије у цвећарству, потребно удруживање произвођача

Тренд потрошње цвећа у свету и Србији је у успону и расте по годишњој стопи од 10 одсто уз промет који премашује 200 милијарди евра на светском, и око 27 милиона евра на домаћем тржишту.

Србија има добре услове за плантажну производњу цвећа и украсног биља, повољну климу и дужину вегетационог периода, што указује на потенцијале за унапређење ове привредне гране, изјавила је др Даница Мићановић, научни саветник Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије, поводом обележавања Осмог марта – Међународног дана жена.  

„Цвећарство, као специфичан вид пољопривредне производње и озбиљан чинилац у привредном систему земље, треба да постане профитабилна производна грана. У том смислу је неопходно удруживање произвођача  ради чвршћег повезивања на плану организовања производње и пласмана цвећа и украсног биља, како на домаћем тако и на светском тржишту“, каже Мићановић.  

Добар пример развоја цвећарства у Србији је производња ружа, која према оцени европских стручњака, поред Француске, спада у једно од најбољих поднебља за гајење „краљице цвећа“.

Укупан извоз ружа из наше земље вредео је прошле године 2,7 милиона, а увоз 250 хиљада евра.   Спољнотрговинска размена цвећа и другог украсног биља  у 2021. године износила је 27,4 милилона евра, од чега је извоз вредео 5,4 милиона, а увоз 22 милиона евра. Вредност извоза цвећа у прошлој години је већа за 28 одсто, а увоза за 44,9 процената  у односу на 2020.  

Како би се умањио спољнотрговински дефицит неопходно је, између осталог, истраживачки јачати ову област јер не постоји ни једна научно-истраживачка организација која ради селекцију и оплемењивање цвећа у Србији, каже Мићановић.  

Подсећа да је формирано неколико института при факултетима у Београду и Новом Саду, и да је нужно пратити и примењивати светска достигнућа у технологији гајења, организацији производње и пласману, са циљем боље тржишне позиционираности и подизања конкурентности на светском тржишту.  

Највише цвећа и украсног виља извозимо у ЕУ – Холандију, Пољску, Хрватску, Литванију и Бугарску, затим земље ЦЕФТА и Царинске уније – Русију, Белорусију, Казахстан, али и Грузију и Алжир. Најдоминатнији увоз цвећа и украсног биља у 2021. године био је из ЕУ у вредности од 18,2 милиона евра, мање количине стигле су и из Кеније, Еквадора, Костарике…

Најзначајнији региони за производњу и узгој цвећа у Србији су у Војводини, на северу земље, на граници са Мађарском, затим околина Шапца, западно од Београда, област Љига, Трстеника и Крушевца, Сремчице, Велике Дренове…

You might be interested in