Велики интерес за српску кинематографију на сарајевском фестивалу 
| Српска кинематографија је у континуираном развоју, о чему сведоче подаци о скоку извоза аудиовизуелних и сродних услуга, који је порастао је са 60 милиона евра у 2017. на 114 милиона евра у 2021, док је увоз тих услуга, у истом периоду, порастао са 34, 6 на 111 милиона евра, истакнуто је на панелу „Мехур или бум? Студија случаја развоја капацитета и инфраструктуре продукције Србије“ који је у организацији Привредне коморе Србије данас одржан на филмском фестивалу у Сарајеву, ради представљања и промоције српске кинематографије и унапређења регионалне сарадње. |
| Захваљујући труду и доброј сарадњи свих актера у овој индустрији, годинама и деценијама пре него што су стартовали подстицаји Владе, уз подршку Филмског центра и Привредне коморе Србије, кроз преговоре са Владом, дошло се до одобравања подстицаја и као директну последицу имамо раст филмске и ТВ продукције у земљи, како домаће тако и услужне, указала је Вида Самарџић, секретарка Удружења за креативну индустрију Привредне коморе Србије. Истакла је значај регионалне сарадње, унапређења туристичке и саобраћајне инфраструктуре, као и легислативе која ће омогућити размену талената и људи који би радили на заједничким пројектима. |
| „Тренутно имамо преко 3.500 предузећа која индиректно и директно запошљавају и упошљавају око 10.000 људи. Инвестиције се највише пласирају у опрему и изградњу студија и сетова“, навела је она. Продуцент Игор Турчиновић истакао је да је, када је реч о оцени експанзије српске кинематографије, пре у питању „биг-бенг“ развој, јер је изнад свих очекивања. Према његовим речима, наступ на сарајевском фестивалу и панел прошли су веома запажено, о чему сведочи изуезтно интересовање и одзив учесника. Гордан Матић, директор Филмског центра Србије сматра да одговор на питање да ли је бум или бабл, није ни једно ни друго, него је у питању процес који траје. „Надамо се да је аудиовизуелни сектор и кинематографија препознат од стране државе и да ће остати тако, јер је у питању економски битан део наше привреде“, указао је Матић. „Оно што је сада неопходно јесте добар баланс између онога што су сервиси за стране продукције и нашег ауторског филма и серије, како се не би угрозила уметничка продукција. Таленте и оне друге испред и иза камере треба држати и на једном иИ на другом месту како не би изгубили видљивост на фестивалима а успешно пружили услуге свима који долазе код нас да снимају“, поручио је он. Међу реномираним учесницима панела који су кроз своју призму и искуство представили развојне капацитете Србије и актуелну ситуацију у овој области стваралаштва, били су и Алек Цонић – директор, продуцент и оснивач Clockwork Film Production, Бобан Јевтић – шеф стратегије и развоја садржаја Firefly productions и Сандра Ђуричковић – Надзорник производње Work in Progress. Модератор скупа био је Алекс Траила, консултант за европску аудиовизуелну политику при Савету Европе – Eurimages. |
